Teorija i praksa su oduvek komplementarne „oblasti“. Ne mogu jedna bez druge i ne treba, jer jedino njihov spoj daje pravi rezultat u svemu u životu. Ipak, često se desi da neki tas pretegne iz nekog razloga pa dominaciju preuzme ili teorija ili praksa. Kod nas poslednjih 20-ak godina nekako kao da više dominira teorija u nekim oblastima, jer nam je praksa onemogućena. Govorimo o turizmu. Mali je broj onih koji su u godinama krize i ratova mogli sebi da priušte putovanja. Mlade generacije koje su tih godina stasale o mnogim zemljama sveta su čitale samo iz knjiga ili sa interneta. A tu ima velike razlike. Čitati i saznavati gledajući konkretno su različiti načini saznavanja. Kao teorija i praksa, komplementarni i jedino u kombinaciji omogućavaju najbolji rezultat.Putovanja se često povezuju samo sa letovanjem, u smislu odlaska na more i boravka u hotelu i na plaži. Ima turista koji zaista svoje vreme i provode tako – od hotelske sobe do plaže i nazat. I nigde sem te relacije. Naročito od pojave fantastičnih all-inclusive hotela koji su pravi mali gradovi koji nude svašta na jednom mestu pa turisti često nemaju potrebe da iz njih izlaze. Ipak, otići u neku zemlju na odmor, a ne videti i ne upoznati njenu tradiciju, kulturu, istoriju je gotovo kao turistički „apsurd“. Zvuči možda strogo, ali je smisleno, jer cilj putovanja i jeste upoznavanje novih destinacija, ljudi, civilizacija, širenje vidika i horizonata i upotpunjavnaje stečenih znanja.
Tu se vraćamo na priču o teoriji i praksi i njihovoj razlici. Pa hajde da uporedimo, na primer, Egipat u knjigama, kojih o ovoj veličanstvenoj zemlji ima bezbroj, i Egipat uživo. Ima li razlike kada o Keopsovoj priamdi čitate i gledate je na slikama ili kada ispred nje stanete pa vam pogled dosegne nebo? Kako je tehnologija napredovala, a internet postao svakodnevica u mnogim domovima, tako postoje i sajtovi koji omogućavaju 3D ture po nekim lokacijama. Ipak, ima li razlike između 3D šetnje tunelima piramide i koračanja njima kada se oseti miris, zabole leđa i noge u delovima gde su hodnici uski a tavanice niske, pa zna da uhvati i strah zbog nedostatka vazduha? Da, naravno da ima razlike i da je ona velika. Iako moderna tehnologija u mnogome olakšava saznavanje ljudi o drugim ljudima, kulturama, zemljama, kontinentima... život uživo i susret sa realnošću je nešto što se ne prevazilazi.
Tako bi studenti istorije mnogo bolje i lakše polagali svoje ispite da mogu da se malo prošetaju, na primer, Versajem i shvate svu raskoš, ali i bedu jednog doba, a studenti geografije obiđu neku stepu i shvate šta je to razlikuje od šume četinara. Studenti stranih jezika lakše bi savladavali gramatiku, ali i upoznavali govorne verzije normiranih standarda kada bi neko vreme boravili u zemlji čiji jezik uče. A studenti istorije umetnosti bi siguno lakše pamtili razliku između impresionizma i ekspresionizma šetajući se recimo „Nacionalnom galerijom“ u Londonu.
Mislimo da vam je jasno šta želimo da kažemo.
Putovanja nisu samo zabava
Putovanja nisu samo zabava, već najzabavniji način da se uči, saznaje, istražuje i oplemenjuje duh. Zbog toga bi ih tako trebalo i koristiti. Počev od svoje rodne zemlje i njene istorije, kulture, tradicije koje najbolje saznajte putujući kroz nju. Pa kada obiđete fruškogorske manastire ili Sremske Karlovce, ne samo što ćete moći da popijete čašu kvalitetnog vina, već ćete osetiti i duh jednog vremena koje je stavljalo temelje našoj modernoj istoriji i kulturi. A kada odete do Topole, možete se i lično „upoznati“ sa Karađorđem gledajući njegove stvari u muzeju koji je smešten u sačuvanom delu njegovog nakadašnjeg utvrđenog grada. Tada će vam on „lično“ najbolje progovoriti i objasniti kako je podignut Prvi srpski ustanak i kako je sa svojim junacima gonio Turke iz Srbije. To vam nijedna knjiga na taj način ne može kazati.
Isto važi i za druge zemlje, druge kulture, druge civilizacije. Koliko god čitali i gledali ništa vam ne može nadomestiti osećaj kada se direktno susretnete, kada okusite, zagrizete, progovorite i sisnete ruku nekome uz srdačan osmeh. Tek tada neki pročitani podaci i naučena znanja oživljavaju i dobijaju svoj pravi smisao. Zbog toga treba putovati, ali i znati kako putovati. Jer nije sve samo u geografskoj karti ako putujete kolima, ili u rečniku stranih reči i izraza koji nosite u džepu. Mnogo više je u očima i rečima. Ali, uživo...